jun 17

Neuspele države, Noam Čomski – demokratija i demokratura

izdavač:Rubikon, Novi Sad – Beoknjiga, Beograd, 2010.

Jedan od bazičnih zahteva za objektivnošću  jeste razmatranje različitih mišljenja i kritika (za i protiv). U kontekstu globalizacije i globalnog upravljanja to je pitanje karaktera savremenih svetskih procesa. Da li je globalizacija ovakva kakva je prihvatljiva i da li treba da se nastavi u sadašnjem trendu (uz određene korekcije) ili je kao proces prvenstveno negativna, nametnuta, dekadentna te su stoga potrebne radikalne promene.

Noam Čomski bi se mogao svrstati u drugu grupu razmišljanja ili u takozvane skeptike po pitanju globalizacije. U tu grupu spada i  mišljenje po kojima je globalizacija zapravo vesternizacija odnosno proces koji je nametnula i vodi prvenstveno najveća sila sveta – SAD. A kako su posledice globalizacije-vesternizacije negativne, tako kritika ovog procesa se posledično upućuje i na SAD. Ipak, kako Čomski u svojoj knjizi napominje, valja biti oprezan i razlikovati američku vladu od američkih građana. Pročitati ostatak ovog unosa »

jun 13

Siroti mali hrčki – nekad i sad

Da je reč umetnika – književnika, pisaca pa i reč „običnog“ čoveka znala da bude britka kritika mnogo jača i od kritike analitičara, političkog oponenta pa čak i egzaktnih podataka govori i ekranizovana satira „Siroti mali hrčki“. Naročtio kada je priča duhovita, prožeta cinizmom, besmislicama a u suštini istinita privući će pažnju publike. Tako, umetnička dela mogu biti vrlo efektivna u skretanju pažnje javnosti na neki javni problem. Analize, konkretni pokazatelji, tekstovi u novinama naročito ako su metodološki kruti i distancirani od emocija ili duhovitosti su i pored svog istinitosnog potencijala i saznajne vrednosti vrlo često nezanimljivi ponekad i nedovoljno razumljivi. Sa druge strane film od svega 33 minuta (kao što je ovaj)  biće razumljiv svakom i ostaće dovoljno vremena da se gledalac zamisli i zapita zašto je jedna ovakva priča uopšte i nastala.

Ovim dotičemo jednu važnu dimenziju koja se tiče jakog civilnog društva a koje podrazumeva i proaktivno i kritičko društvo. Obrazovanost i kultura su bitne determinante ovoga. Dakle, nema razvoja društva i države bez jakog i proaktivnog pojedinca i civilnog društva a oni to nisu ukoliko nemaju dovoljno informacija, obrazovanja i kritičnosti. A ovo potonje se opet itekako dobro može razviti kroz negovanje kulturnih i umetničkih dela. Drugim rečima, kultura i umetnost i njihova popularizacija je u vezi sa sveukupnim društvenim razvojem. Onaj ko to ne vidi ili ne razume ne bi trebalo da upravlja drugim ljudima, naročito ne kulturnom politikom! Kultura i umetnost se sa aspekta politike i upravljanja u 21. veku sagledavaju u novom svetlu a kulturne potrebe nisu više kao nekada sekundarne. Na osnovu ovoga nastao je i novi koncept meke moći o čemu mislim da treba mnogo više da se priča i razgovara u našoj zemlji. Jedan tekst na tu temu pripremio sam 2010. za potrebe konferenije na Institutu za međunarodnu politiku i privredu (Kvalitet i značaj kulturne politike u Srbiji).

Inače satira Gordana Mihića „Siroti mali hrčki“ je snimljena prvi put 1973. godine a 30 godina kasnije je „rimejkovana“. Reč je o dvojici dokonih službenika čije besmislice i besposličarenje dovode do pada vlade.

 

jun 11

knjiga: Građenje države, Frensis Fukujama

izdavač: Filip Višnjić, Beograd, 2007.

 

Naslov knjige ukazuje upravo na ono što nam treba. U svojoj knjizi Frensis Fukujama se bavi fenomenom slabe i jake države. Ističe razliku između delokruga i moći države! Moć je jedna od ključnih kategorija u politici i u načelu svaka politika treba da vodi jačanju moći jedne države! Međutim, ono što se u našoj zemlji često meša a što je Fukujama jasno razdvojio i objasnio, jeste da se snaga država izjednačava sa delokrugom njenih poslova. Nije, dakle, jaka država ona koja ima puno nadležnosti već ona koja svoje nadležnosti može dosledno da sprovodi. Stoga je i naslov četrvtog poglavlja  „Manje ali jače“. U ovoj knjizi Fukujama daje putokaze šta iznutra treba da se uradi da bi došlo do jačanja države. Opisuje i model pomoću koga se određuje da li je bolje da određena nadležnost bude na nacionalnom (državnom) ili lokalnom nivou ali  daje i druge savete za izbegavanje crnih rupa administracije. Snagu odnosno slabost države Fukujama analizira i u međunarodnom kontekstu – piše o eroziji suvereniteta i postavlja pitanje ko ima pravo da naruši suverenitet druge države i u koje svrhe? U tom kontekstu pominje i naše prostore. Knjiga je manjeg formata od svega 135 strana teksta sa bogatom bibliografijom. Valjalo bi da je pročita svaki reformator i onaj koji o reformi razmišlja!

Pitanje: Da li se smanjenjem državnih nadležnosti  ili njihovim prepuštanjem drugim subjektima (lokalnim samoupravama, regionima, privatnom sektoru….) može ojačati država? Da li je to recept i za Srbiju?

jun 11

Prva nagrada za drugoplasiranog – politika i odgovornost u Srbiji –

Ne znam da li je neko od vas čuo da je predsednik Demokratske stranke uopšte razmatrao opciju da bi trebalo da ponudi ostavku na mesto prvog čoveka stranke nakon poraza na predsedničkim izborima. Dakle, nije reč o tome da se to zaista i desi, nego da li se uopšte to pominjalo kao mogućnost.

Maniri u politici razvijenog sveta baziraju se i na nečemu što kod nas postoji samo kao termin a izgleda bez svog pojmovnog sadržaja. A ta reč je odgovornost. A odgovornost je u politici, između ostalog i džentlmenski manir. Dakle, stisnuti petlju i reći: „Da ja sam odgovoran!“. U gotovo svim slučajevima na Zapadu nakon poraza se ponudi ostavka. Kod nas ne da se ne nudi ostavka nego se kandidati koji su izgubili u izbornoj trci nagrađuju. Imbecilno je reći da su saradnici krivi za poraz na izborima!  Ko koga bira i postavlja? Ne otvara li to prostor da se za svaku grešku u budućnosti kaže krivi su saradnici… Ne legitimiše li se time situacija da kad neko jednog dana dođe na vlast ostaje tu večno ma šta se dešavalo u društvu i državi.

Sada imamo situaciju da isti ti saradnici forsiraju svog šefa da prihvati ulogu predsednika vlade. Da li možda isti ti saradnici žele da u narednom periodu vide leđa svom šefu isturujući ga sada na (s obzirom na situaciju) krajnje nezgodnu poziciju?

jun 11

Jedan od naših najvećih problema – MI!

Možemo da se žalimo da su nam krivi i Amerikanci i Enlgezi i Tadić i Nikolić i da nas mrze ili ne vole dovoljno! Ali volimo li sami sebe dovoljno. Da li je, na primer, niska plata dovoljan razlog da ne budemo pre svega uljudni i prema sebi i prema drugima. Gde se izgubila autentična ljudska potreba za saznavanjem novog za usavršavanjem sebe, za kulturom, za lepim ophođenjem… Može neko da bude nezadovoljan svojim poslom ali to nije razlog da se ujutru ne umije. Isto tako nije razlog da se ne potrudi da bude čovek prema drugom čoveku koji nije ni najmanje odgovoran za njegovo nezadovoljstvo. Ali, dižem glas i protiv nezadovoljnih (naročito mladih) koji su samo nezadovoljni i otaljavaju svoj posao ni pomisleći pri tom da bi mogli da  pokrenu i sebe i druge da budu proaktivni i pokrenu zamajac promene ili bar to da pokušaju! Pročitati ostatak ovog unosa »

» Novije objave