»

jun 11

Jedan od naših najvećih problema – MI!

Možemo da se žalimo da su nam krivi i Amerikanci i Enlgezi i Tadić i Nikolić i da nas mrze ili ne vole dovoljno! Ali volimo li sami sebe dovoljno. Da li je, na primer, niska plata dovoljan razlog da ne budemo pre svega uljudni i prema sebi i prema drugima. Gde se izgubila autentična ljudska potreba za saznavanjem novog za usavršavanjem sebe, za kulturom, za lepim ophođenjem… Može neko da bude nezadovoljan svojim poslom ali to nije razlog da se ujutru ne umije. Isto tako nije razlog da se ne potrudi da bude čovek prema drugom čoveku koji nije ni najmanje odgovoran za njegovo nezadovoljstvo. Ali, dižem glas i protiv nezadovoljnih (naročito mladih) koji su samo nezadovoljni i otaljavaju svoj posao ni pomisleći pri tom da bi mogli da  pokrenu i sebe i druge da budu proaktivni i pokrenu zamajac promene ili bar to da pokušaju!

Ovaj uvod a slobodno mogu reći i moja iziritiranost nastade kao rekacija na nedavno istraživanje Cesida kojim se nastojalo utvrditi koliko su lokalne samouprave efektivne u komunikaciji sa potencijalnim investitorom i koliko su zainteresovane i kadre da daju relevantne informacije.

Dakle, radi se o investiciji, neposredno na vašem-našem prostoru, radi se o otvaranju novih radnih mesta gde će možda naš rođak, brat, sestra, roditelj da nadje posao?!

A neki od zaključaka iz istraživanja su sledeći:

Među zanimljivijim nalazima Cesidovih istraživača, koji su se opštinarima predstavljali kao direktori firme Alfa riserč, koja u njihovom mestu planira da zaposli do 15 radnika, je i taj da uslužni centri u opštinama uopšte ne obavljaju svoju funkciju. Kako u vojvođanskim opštinama zaposleni „uopšte nisu bili pripremljeni“ za svoj posao, istraživači su zaključili da je za biznismene sastanak sa njima „potpuno beskoristan“. U jednoj opštini su potencijalnom investitoru čak rekli da se „vidi da niste iz našeg mesta“ i umesto da mu daju potrebne informacije, dali mu kontakt advokata kojeg može da angažuje. Da stvar bude gora, u istoj opštini su osobi koja treba da obezbedi radna mesta za njihove sugrađane rekli da se za sve obrati „Kancelariji za ruralni razvoj“ (KLER), odnosno instituciji koja uopšte ne postoji.

Kako kažu u NALED-u, investitora je trebalo uputiti na Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj, ali službenici očigledno nisu mogli da se sete kako se ona tačno zove.

Loše ocene sa početka, prate KLER iz Vojvodine kroz sva postavljena pitanja. Istraživač je stekao utisak potpune ravnodušnosti među zaposlenim kada je u pitanju mogućnost da njihov grad dobije novu investiciju i nova radna mesta. Kao da su spojili dva Uskrsa i samo čekali da to neko i ozvaniči – navodi se u zapažanjima ovog istraživača, koji je intervjue obavljao početkom godine. Kako se dodaje, nadležni u KLER-u nisu dali nijednu korisnu informaciju Cesidovom istraživaču ni po pitanjima eventualne lokacije na kojoj bi preduzeće moglo biti locirano, niti po pitanju radne snage koja bi mogla da bude angažovana, a pokušali su i da izbegnu davanje traženih informacija insistirajući na tome da je neophodno da im se podnese zvaničan zahtev sa pobrojanim pitanjima na koji bi odgovorili za „sedam do deset dana, kada prođu praznici“.

U drugoj opštini su „investitoru“ rekli da bi više podataka mogao da dobije „od moga šefa, ali je on trenutno zauzet“, da bi zatim odbili da sa biznismenom dalju komunikaciju obave mejlom.

Istraživanjem je obuhvaćeno i znanje engleskog jezika među nadležnima za kontakt sa investitorima. Ovog puta u Vojvodini su bili bolji, pošto su koliko-toliko svi govorili engleski, dok su u Pirotu „na svaki pokušaj komunikacije na engleskom, reagovali spuštanjem slušalice“.

Delovi teksta u kurzivu su preuzeti sa sajta dnevnog lista Danas, a kompletan tekst se nalazi na:

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/mrzovoljni_cinovnici_odbijaju_ulagace.4.html?news_id=241837.

Voleo bih da su ovi nalazi pogrešni ili zlonamerno iskonstruisani. Međutim baveći se godinama lokalnom samoupravom a i sudeći po mišljenjima i nalazima mojih kolega koji se takođe bave ovom temom, ovakvi zaključci čak i da su samo hipoteze su sasvim osnovani.

Pogleda li se samo način zapošljavanja u lokalnim samoupravama onda ovakvi zaključci postaju sasvim opravdani. U Srbiji je nestala institucija konkursa. Ona postoji formalno ali više ne i sadržinski. Kao primer navešću saznanje jednog mog kolege koji je ustanovio da je poslednji regularan konkurs (kada je zaista zaposlen neko ko nije unapred planiran i odabran) u jednoj beogradskoj opštini poslednji put sproveden 70ih godina…

Ključ problema je u pomami za glasovima tokom izborne kampanje i nagrađivanje onih koji mogu da sakupe najviše takozvanih sigurnih glasova. Nečija sposobnost da sakupi sigurne glasače ne mora da korespondira sa njegovim profesionalnim i ljudskim kvalitetima. A s obzirom na to da je upravo ovo prvo kriterijum za nagradu (broj sigurnih glasova) onda dolazimo do korena problema. O tome se detaljnije  govori i u analizi objavljenoj na sajtu www.gogol.rs – Zapošljavanje u lokalnim samoupravama u Srbiji.

Da li je ovo zaista ključ problema i ako jeste kako se može rešavati?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML tagove i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>