«

»

jul 02

A da malo merimo rad vlade? Ako možemo….

Uskoro će se formirati nova vlada. Kako stvari stoje, sudeći po izjavama partijskih čelnika i medija vladu će formirati tri partije (odnosno koalicije): SNS, SPS i URS. Za nas koji izučavamo politiku i političke procese najvažniji je kvalitet rada vlade odnosno njena efektivnost i ekonomičnost. To treba da bude alfa i omega rada jedne vlasti i osnova na kojoj će građani u budućnosti dati sud (na izborima). Ključnu ulogu u tome imaju i mediji, odnosno mogućnost medija da objektivno i slobodno  izveštavaju o efektivnosti i ekonomičnosti vlade?

E sad, šta je zapravo efektivnost i ekonomičnost i može li se o tome objektivno raspravljati? Ukratko, efektivan je onaj koji uspe da uradi obećani posao odnosno u dogovorenom roku i postigne unapred definisani rezultat odnosno efekat. Onaj ko uradi to (kvalitetno) i pri tome potroši najmanju moguću sumu novca je i ekonomičan. Efikasnost predstavlja presek ove dve vrednosti. Efikasan je dakle onaj koji posao obavlja u dogovorenom roku i kvalitetu (postiže efekat) a nije skup! Naravno ovo nije lako postići i da bi se izbegla odgovornost najlakše je jednostavno ništa unapred ne precizirati.

Ovo  su ključni principi koji treba da se primenjuju i prilikom merenja rada vlade. Ovaj kratki  prikaz efikasnosti ukazuje na  to da bi uopšte mogli objektivno razgovarati i o stepenu (ne)uspeha jedne vlade, mora postojati dokument u kojem je definisan vladin program odnosno planirani ciljevi (što naravno podrazumeva određene aktivnosti i indikatore), vremenski okvir i troškove.

Međutim, u ovome grmu leži zec. Jedan ovakav dokument nisam uspeo da nađem za prethodnu vladu. Pokušavam da nađem osnove ili smernice ili bar preliminarni sadržaj ovakvog dokumenta dolazeće – nove vlade. Možda nisam bio dovoljno vešt, te vas molim ukoliko bilo ko pronađe takav dokument da mi skrene pažnju gde mogu da ga nađem!

Reći da je program nove vlade borba protiv korupcije, smanjenje siromaštva, evropske integracije… nije sporno ali je nedovoljno, takoreći na „dečijem“ nivou… To bi verovatno bili i ciljevi drugačije vlade.

Dakle, ako jedna vlada zaistra smatra sebe narodnom, poštenom i iskrenom treba da sačini jedan ovakav dokument. Neki od ciljeva (brobra protiv korupcije, učlanjenje u EU i sl…) treba da budu tek krov. Poštena vlada će da napravi otprilike sledeću konstrukciju:

Krovni ciljevi – opredeljenja:

  1. Borba protiv korupcije
  2. Zapošljavanje
  3. Evropske integracije
  4. ………….
  5. …………..

U drugom koraku svako od krovnih opredeljenja se dalje razlaže. Tako, na primer, borba protiv korupcije može da ima sledeće aktivnosti (u zavisnosti od izbora vlade):

  1. Borba protiv korupcije:
    1. Departizacija
    2. Deregulacija
    3. …….

 

U trećem koraku se navode još konkretnije aktivnosti kao što su usvajanje zakona, izrada strateških dokumenata, sprovođenje, merenje i sl. Uz svaku aktivnost navodi se vremenski okvir za koji se planira (bar okvirno), troškovi i indikatori na osnovu kojih se utvrđuje da li je odnosno koliko nešto urađeno!

Svi mi koji želimo da raspravljamo (a bez rasprave i javnosti nema ni deliberatvine demokratije, odnosno demokratije uopšte) imamo u ovom slučaju dobar analitički instrumentarijum u kom su moguće dve vrste kritičke analize. Prva je da li su ciljevi i aktivnosti pravilno postavljeni odnosno da li će akcija A zaista prozivesti očekivanu situaciju B. Ovo je velika pomoć za političare i vladu ako se ukaže da postoje neke „softverske“ – programske greške. Ovo je takođe i izuzetna prilika za opoziciju da formuliše bolju buduću vladinu politiku. Doduše, praksa ukazuje na to da se problemi (greške) na ovom nivou ređe javljaju a da su mnogo veći i češći u sprovođenju planiranog. Upravo je to drugi pristup i kritička analiza: da li se i koliko dosledno sprovodi program. Ova dva pristupa kao na dlanu pokazuju kakva je jedna vlada.

Bude li nova vlada imala nešto nalik ovome biće to prva pohvala za nju. Ne bude li, jasno će biti da li imamo kontinuitet sa lošim manirima. Ne postoji li nešto ovako, onda uopšte nije ni moguće (koliko-toliko) objektivno suditi o radu vlade. Bez ovog temeljnog dokumenta opet će se sve svesti na nečiju govorničku sposobnost da stvar predstavlja onako kako njemu odgovara, politikanstvo, opštu konfuziju i pometnju u javnosti! A upravo je to ono protiv čega se borimo! Upravo je to ono što svi treba da damo od sebe da prestane kako bi smo konačno prešli iz nereda u uređenost!

PS

Inače u studijama javnih politika merenje rada vlada je odavno predmet izučavanja i interesovanja naučnika. Razvijene su brojne i sofisticirane metode. Ovo o čemu pišem je tek prvi korak i uprošćena simulacija onoga što postoji u razvijenim društvima. Za više informacija dovoljno je pretražiti internet na primer kategorijom „measurement government“.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML tagove i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>