sep 15

Krug – Dejv Egers, Orvel 21. veka

Objavljena u SAD 2013. a samo godinu dana kasnije i na srpskom jeziku

Objavljena u SAD 2013. a samo godinu dana kasnije i na srpskom jeziku

Knjiga Krug (The Circle) savremenog američkog pisca Dejva Egersa (rođen 1970.) predstavlja u izvesnom smislu nastavak debate na temu koju je otvorio još Orvel u svojoj čuvenoj 1984. Ipak, nekoliko je uznemirujućih razlika u odnosu na Orvelovu priču: radnja romana se ne događa u budućnosti već sadašnjosti, daleko je manji stepen fikcije, totalitarizacija koja se ostvaruje je daleko suptilnija a moguća je zahvaljujući kompjuterskim programima i sveprisutnošću objektiva kamere. Pročitati ostatak ovog unosa »

jun 19

Opet on

opet-on-korice2011. godine Adolf Hitler  – lično, se budi u berlinskom ataru i ubrzo shvata da se nekakvim čudom na neobjašnjiv način probudio u za njega dalekoj budućnosti. Iako na početku potpuno zbunjen ubrzo uviđa novonastalu situaciju u kojoj se nalazi i on i cela Nemačka te stoga planira ponovo da sprovede svoj plan. Njegovi sunarodnici ga sa osmehom dočekuju smatrajući ga vrhunskim glumcem i komičarom ne primećujući da je to zapravo das Original. Ovo je radnja romana Er ist wider da Timura Vermesa objavljenog 2012. godine koji je u Nemačkoj a i šire izazvao brojne polemike i kontroverze.

Kroz ceo roman čitalac kroz oči i misaoni apart Adolfa Hitlera posmatra savremeni svet i čudi se zajedno sa njim raznim ludorijama.

Adolf uspeva vrlo lako da se snađe u novom svetu iako nema ni ličnu kartu ni adresu na kojoj stanuje, ni novca niti bilo šta drugo osim svog šinjela u kom se pojavio. Međutim, sve će to ubrzo biti rešeno a Adolf će postati zvezda. Najpre se oko njega okuplja ekipa iz producentske kuće koja u njemu vidi vrhunsku totalnu glumu i veliki izvor zarade. Ubrzo počinje da gostuje u emisijama i da daje intervjue zarađujući tako veliki novac i za sebe i za svoje menadžere. Sve vreme nastoji ponovo da probudi Nemačku i da sprovede svoj plan, mada uviđa da se po nešto već u međuvremenu i bez njega ostvarilo. On se oduševljava ju tjubu, androidima i ostalim napravama ali mu nije jasno zašto se tako moćna propagandna sredstva ne koriste na pravi način. Ne razume ni omladinu koja se napija, ljude koji satima na Oktober festu stoje u redu za kobasicu ili pivo, devojke sa napadnom šminkom, gospođe koje kupe izmet svoga psa u plastičnu kesu…. Pročitati ostatak ovog unosa »

apr 12

Deliberativna demokratija

siromaštvo i neprosvećenost dva glavna neprijatelja.

 

Za demokratiju se kaže da nije sporna u svom deklarativnom obliku (skup načela), da je problematična u svom HandsRaised-300x188implementacionom obliku (sprovođenje načela u praksu) i da je krajnje problematična po pitanju rezultata i efekata koje proizvodi.

Posmatrajući Srbiju i polemike koje se vode demokratija je sporna čak i u ovom prvom obliku. Naime, (deliberativna) demokratija podrazumeva pravo svakog subjekta, pojedinca ili organizacije da učestvuje u javnom životu odnosno da učestvuje u javnom dijalogu i iznosi svoje stavove. Takođe je (ili bi bar trebalo biti) neupitno načelo da svako vodi svoj privatni život po svojoj volji ne vređajući i poštujući isto to pravo drugih.  Dakle, kultura dijaloga je još jedan bitan uslov savremene politike. Pročitati ostatak ovog unosa »

feb 17

Pred nama je doba humanističkih nauka

Skot Pek, Ljudi lazi.

Studija o ljudskom zlu

Iako živimo u eri tehničke i informacione revolucije i eksponencijalnog rasta značaja ovih ljudskih delatnosti, dojmim da će decenije pred nama biti revolucionarne za društvene i humanističke nauke i saznanja u čijem će središtu biti čovek i njegova priroda a osnova i izvor saznanja će biti naučni metod ili drugi način spoznaje/objave.

Ovo će biti neminovnost jer je čovek (pojedinačno ili grupno) izgubljen bez smisla i sopstvene misije. Naime, dok je u ranija vremena čovek bio obuzet borbom sa prirodom da bi preživeo nije imao mnogo potrebe a ni vremena da se bavi introspekcijom i svojim gospodinom „Ja“. Danas kada je spoljašnja priroda kao opasnost mahom savladana pojavile su se unutarnje opasnosti za čoveka. Glavna opasnost za čovekovo samodržanje više nije priroda spolja već naša sopstvena priroda – priroda iznutra. Ono što danas svet stavlja u opasnost su naša nebriga, naša neprijateljstva, sebičnost, naš ponos i samovoljno neznanje.

Stoga će u godinama koja su pred nama sve više biti potrebni i traženi i nanovo razvijani psihologija, psihijatrija, filozofija, religija… Neophodnonst nove renesanse ljudskog duha i morala ako se ne desi u predstojećim decenijama, vrlo verovatno će voditi ovaj svet u preddruštveno stanje. A renesansu mora da pokrene niko drugi do mala grupa ljudi koja je još uvek svesna da problemi leže u nama u dubini ljudske duše i psihe.

Stoga je ovo prilika da se pomene i čuveni američki psihijatar Skot Pek i njegovo delo Ljudi laži, koje je kod nas objavljeno još pre dvadesetak godina. Ovaj čovek se pozabavio prirodom ljudskog zla i založio za naučnu definiciju i opservaciju ovog fenomena ne bežeći pri tome i od pojava i objašnjenja koja prevazilaze granice nauke. Kao roditelje zla, Skot Pek imenuje narcizam i lenjost! Razlog pominjanja ovog autora i njegove knjige je motivisian pokušajem da se odgovori na pitanje zašto smo tu gde jesmo? I to ne samo gde je naše društvo i ekonomija, nego i mi kao pojedinici? Nije li previše mobinga u poslovnom svetu, neprihvatljivo mnogo porodičnih svađa i trauma, međukomšijskih razmirica i sveopšteg nezadovoljstva. Nije li u mnogim dušama ili svešću našeg savremenog čoveka u Srbiji (a rekao bih i u najvećem delu sveta) već odavno iznova počeo hobsovski rat svih protiv sviju? A ako je homo homini lupus, onda smo već odavno odustali od svoje ljudskosti.

feb 07

Srbija među javom i med snom

ili zašto smo tu gde smo?

jabuka u ogledaluU stručnoj literaturi o partijama i partijskim sistemima pominje se i malo izučavana tzv. cehovska saradnja. Radi se o zajedničkim interesima svih stranaka, kao što su na primer: što šire definisanje poslaničkog imuniteta, korišćene raznih povlastica za poslanike… Uopšteno, može se reći da je zajednički interes svih partija uvećavanje, odnosno održavanje sopstvene moći i kontrole nad društvenim tokovima. Nasuprot ovome, svaki reformski proces koji dovodi do smanjenja ove moći izbegava se ili odlaže.

U tom pogledu partije podsećaju na proizvođače cigareta koji se među sobom nemilosrdno bore za tržište, ali su spremni na stvaranje „zajedničkog fronta“ protiv zabrane pušenja.

Stoga nije čudno zašto je do skoro Srbija bila među nekoliko država na svetu koje imaju sistem vezanih mandata i tzv. blanko ostavke. Nije čudno ni što kontrolni i nadzorni mehanizmi teško i uz velike napore funkcionišu. Državna revizorska institucija „razbijena“ je u nekoliko zgrada, Poverenik za informacije ima stalan problem sa manjkom kadrova i sredstava za rad… Sve se to događa u državi koja ima više od 19.000 službenih zgrada i 4.700 poslovnih zgrada. U vlasništvu ima i 884.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, blizu milion hektara šumskog i više od 400.000 hektara građevinskog zemljišta. Tu nije kraj priče. Vrednost neiskorišćene državne imovine se procenjuje na oko 180 milijardi evra! Nije li na pomolu cehovska saradnja u praksi. Pročitati ostatak ovog unosa »

jan 11

Globalna ekonomija – kako su bogati postali bogati i zašto siromašni postaju siromašniji – Erik S. Reinert

reinert5

Čigoja štampa, 2006, Beograd.

Istoričar  Pol Bajroh je izračunao da je 1750. razlika između bogatih i siromašnih država bila bila 2:1. Dakle, bogate države su bile duplo bogatije od siromašnih. Od tada je razlika samo rasla. Zašto šofer u Frnakfurtu ima realnu platu 16 puta veću od plate podjednako efikasnog šofera u Nigeriji (po podacima Svetske banke)? Svrha ove knjige je da da odgovor na ovo pitanje. U svom izvanrednom delu autor Erik S. Reinert daje kritiku globalizacije i globalne ekonomije koja predstavlja originalni pristup po kome neuspeh globalizacije ne može da se objasni savremenim „standardnim“ ekonomskim teorijama. Pročitati ostatak ovog unosa »

nov 03

Šta će meni savetnik kad sve znam?! Ko razume shvatiće…

Percepcija politike u Srbiji

O tome da ne moramo da brinemo za našu svetlu budućnost ukazuje i činjenica da imamo vrhunske lidere čiji su vizionarstvo, znanje širina i naravno neupitna dobronamernost u samom svetskom vrhu. Da je tako svedoči skorašnja izjava jednog od trenutno vodećih  ljudi u Srbiji da mu ne trebaju savetnici, jer kako kaže ako ga neko savetuje onda je pametniji od njega a ako je pametniji zašto nije na njegovoj poziciji?

Ovde ne samo da imamo posla sa vrhunskom postmodernom inteligencijom već maksimalno do izražaja dolaze prinicpi ekonomičnosti i efektivnosti tj efikasnosti. I dok tamo po nekom Zapadu stoji čitava „industrija“ analitičara, ekonomista, politkologa, pravnika…. iza premijera, ili predsednika odnosno drugih važnih političkih aktera pružajući logističku podršku, kod nas to naravno nije potrebno. Dovoljan je samo jedan čovek. Jer ko može znati bolje nego ja?! Uostalom narod me je izabrao da ja odlučujem a ne neko drugi…

No, šalu na stranu! Ovakav pristup politici i upravljanju postojao je i postoji u našoj zemlji već dugo. Neshvatanje savremenih trendova odnosno tek nakandno prihvatanje skupo je koštalo našu zajednicu. Ko ne vidi svu složenost savremene politike, nemogućnost da jedan čovek vlada svim aspektima svojih nadležnosti zbog objektivnih uslovljenosti (visoka specijalizacija, hipeprodukcija informacija višeslojno upravljanje…) ne bi trebalo da upravlja državom u 21. veku. No, jedno je šta bi odnosno šta ne bi trebalo da se dešava a drugo je šta se dešava. Hoće li prevladati ovo „šta bi trebalo“ koje zahteva napore svakoga od nas ili će nas pak zakon entropije dovesti do potpune dezorganizacije, zavisi prvenstveno od nas….

avg 28

Demokratija – epizodna misterija, Mijat Damjanović

Službeni glasnik, Beograd, 2011.

 

Sve češći problemi na međunarodnom planu kao i rastuće nezadovoljstvo građana čak i u onim državama koje smatramo razvijenim i uređenim doveli su do novog preispitivanja bazičnih organizacionih principa i postulata savremenog sveta. Da li demokratija zaista postiže željene efekte. Da li je slobodno tržište i vladavina prava uz sve prateće segmente (sloboda medija, ljudska prava…) zaista univerzalni lek za nerazvijene ili nedovoljno razvijene zemlje.

Upravo knjiga Demokratija – epizodna misterija profesora Mijata Damjanovića otvara mnoga pitanja i dileme savremne demokratije. Autor ističe bar dva aspekta demokratije: njenu teorijsku stranu (šta bi demokratija trebalo da bude) i njenu praktičnu stranu (šta demokratija jeste). Pri tome upozorava da savremena demokratija nije ni izbliza ostvarila formalne kriterijume svojih anticipacija, čak ni u svojim najuspešnijim manifestacijama te stoga ostvarivanje realne, stvarne, faktičke demokratije ostaje iz više razloga pod velikim upitnikom. Pročitati ostatak ovog unosa »

jul 02

A da malo merimo rad vlade? Ako možemo….

Uskoro će se formirati nova vlada. Kako stvari stoje, sudeći po izjavama partijskih čelnika i medija vladu će formirati tri partije (odnosno koalicije): SNS, SPS i URS. Za nas koji izučavamo politiku i političke procese najvažniji je kvalitet rada vlade odnosno njena efektivnost i ekonomičnost. To treba da bude alfa i omega rada jedne vlasti i osnova na kojoj će građani u budućnosti dati sud (na izborima). Ključnu ulogu u tome imaju i mediji, odnosno mogućnost medija da objektivno i slobodno  izveštavaju o efektivnosti i ekonomičnosti vlade?

E sad, šta je zapravo efektivnost i ekonomičnost i može li se o tome objektivno raspravljati? Ukratko, efektivan je onaj koji uspe da uradi obećani posao odnosno u dogovorenom roku i postigne unapred definisani rezultat odnosno efekat. Onaj ko uradi to (kvalitetno) i pri tome potroši najmanju moguću sumu novca je i ekonomičan. Efikasnost predstavlja presek ove dve vrednosti. Efikasan je dakle onaj koji posao obavlja u dogovorenom roku i kvalitetu (postiže efekat) a nije skup! Naravno ovo nije lako postići i da bi se izbegla odgovornost najlakše je jednostavno ništa unapred ne precizirati. Pročitati ostatak ovog unosa »

jun 18

Evo rešenja!

U problemima smo do guše! Priča se o krizi društva i države. Mnogi smatraju da je politički sistem oboleo i da ga pod hitno treba sanirati. Još gora je situacija sa partijama i partijskim sistemom kao njegovim podskupom.

No, konstatovati ovo i nije toliko teško. Ali zaprepašćujuće je koliko se u medijima može malo čuti o tome koji su to reformski procesi i akcije koje treba da se preduzmu da bi se krenulo ka boljem sistemu. Sinoć u jednoj emisiji voditeljka pita sagovornike šta je njihov predlog.  Stekao se utisak kao da osim kritike i nema nekog valjanog predloga. Zamislite čoveka koji ima 200 kg, koji se ne kreće, ima visok pritisak, koji puši i preteruje u piću. Zar je moguće da je za njega teško naći savet kako bi mogao da poboljša svoje zdravlje. U međuvremenu se razvila čak i nauka koja se bavi dobrim upravljanjem, formulisanjem javnih politika i rešavanjem javnih problema od pojedinačnih do opštih – sistemskih! Pročitati ostatak ovog unosa »

Starije objave «